Руми : ТИХОСТ

24 јун Руми : ТИХОСТ

Унутар ове непознате љубави, умри.
Твој пут почиње на другој страни.
Постани небо.
Крени са секиром на затворски зид.
Спаси се.
Изађи као неко ко се изненада родио у боји.
Учини то сада.
Покривен си црним облаком.
Клизни постранце. Умри,
и биди тих. Тихост је најсигурнији знак
да си умро.
Твој стари живот био је махнито бежање
од тишине.
Ћутљиви пун месец
Појављује се сад.

*

Пут до љубави није вешта расправа.
До ње се стиже кроз опустошеност.

Птице праве велике кругове
летећи по небу своје слободе.
Како то науче?

Падају, и док пропадају
добијају крила.

*
Знам напамет фразе и читаве странице,
али о љубави се ништа не може рећи.

Мораш да сачекаш све док ти и ја
не будемо живели заједно.

У разговору који ћемо водити
тада… буди стрпљив… тада.

*
Потпуно си ме излудео,
чак и твоје одсуство разбуктава ми љубав.
Не питај како.

А онда ми прилазиш.
«Немој…», кажем, и
«Немој…», одговараш ти.
Не питај зашто ме то усхићује.

*
Шта више вреди, хиљаде збијене у гомилу
или твоја чиста, изворна самоћа?
Слобода, или власт над целом нацијом?

Мало времена које проведеш сам у својој соби
показаће се драгоценијим од било чега другог
што ти је икада могло бити дато.

*

У кланици љубави убијају
оне најбоље, никог од слабуњавих или унакажених.
Немој бежати од тог умирања.
Свако ко није заклан ради љубави је бесвесно месо.

*

Имамо овај облик говора, а имамо и један друкчији.
Независно од онога што желимо и од чега се плашимо,

прожети смо другачијим животом, као што чисто камење
свој облик стиче у планини.

*